Ana Markov's guest appearances

Ana Markov

Vreme je za VAs

Jovana Šišić

Vera Stevanović

Dragana Vasilijević

Ana Gord

Olivera Matović

Monika Adamović

Marija Gajić

Ivanka Milenković

Maja Gerin

Arnela Horman

Ljiljana Krtinić

Tijana Banović

Jovana Perković

Sandra Ristić

Marija Rajić

OwlTail

Nikolina: Jako mi je drago što je u 60. epizodi podkasta Ana Markov moja gošća. Ana reci mi prvo kakav je tvoj pristup u radu sa ljudima?Ana: Ja se trudim da imam taj pristup gde ne govorim ljudima sa neke visine, kao znate šta-  ja sada imam iskustvo, imam školu, ja to radim, ja znam više od tebe i sedi ti tu dole u ćošak da ja tebi prenesem svoje znanje, i ti trebaš da me gledaš kao boga i sad sam ja, ne znam ni ja šta. Tako se ne uči, ja gledam kao u školi, mnogo više sam učila kada mi je objašnjavala drugarica iz klupe, nego kada mi je objašnjavao profesor, i ja volim to, pre ću da ti budem prijatelj i da ti na taj način prenesem znanje bez da postoji strah, da postoji ideja da će neko da te osuđuje, da će da ti zalepi neku ocenu od koje ćeš biti istraumiran ceo život, kao kada ti dođe profesor i ti ne možeš da učiš zato što si nekako u grču i u strahu.I to je čitav taj pristup kojim ja idem, društvene mreže nam pružaju mogućnost da budemo mnogo bliži i možemo da razgovaramo bez tih prepreka.Nikolina: Da, to je odlično što si spomenula zato što sam se setila, na primer, u jednom trenutku recimo ja sam u ulozi nekog ko edukuje, a onda sam drugi dan u ulozi nekogkoga edukuju, i prosto uvek i dan-danas ja sama imam taj neki strah, ne strah, nego zort kao kad treba da pričaš sa nekim ko je tvoj edukator, i onda se posle setim zašto mene neki polaznici na primer Akademije za virtualne asistente kada treba da imamo intervju isto tako gledaju, sa tremom, iako sam često i mlađa od njih. Posle toga sam shvatila u stvari da imamo negde usađen taj neki autoritet, odnosno taj neko ko više zna ili je korak ispred tebe nekako ga gledaš kao u boga.Ana: Jeste, ali mislim da nam je to od osnovne škole, naravno treba da postoji neko osnovno poštovanje, ali mislim da je to kod nas otišlo u neku drugu krajnost, da te donekle sprečava da učiš i ne možeš da se fokusiraš na ono što je važno.Nikolina: Da slažem se. Hajde sad da počnemo od početka što se tiče tvoje priče i tema vezanih za pisanje. Kako si ti počela da se baviš ovim poslom?Ana: Ja sam počela da da zarađujem od pisanja da tako kažem, ako ne računamo onopisanje pismenih zadataka za druge u osnovnoj školi, dok sam još bila na fakultetu. Ja sam master engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, i nekako je pisanje bilo uz mene od malena. Ja sam bila osoba koja uvek dobije peticu, uvek čita rad, i obeležili su me kao talentovanu za to i nikada nisam imala problem sa samopouzdanjem što se tiče mog pisanja, znala sam da to dobro radim.Kada je došao trenutak da prosto moram da zaradim neki novac, dok smo studirali i živeli u Beogradu, bilo je šta ću drugo da radim nego pisanje, jer to je jedino što znam do te mere da mogu da ga naplatim.Počela sam da tako što sam bukvalno u Google ukucala online writing jobs, i posle dosta guglanja nalazila sam poslove. Radila sam uglavnom na engleskom, zbog toga što sam to studirala, na svim mogućim platforma koje sam mogla da nađem, za bilo koje pare, slala različite mejlove, pisala od opisa lego setova, do uređivanja akademskih članaka i slično.To je bio posao za koji moraš da guliš i da provodiš vreme na internetu, i da se bukvalno snalaziš. Tako da to je tu počelo, gde sam ja videla da može da postoji neka zarada koja naravno nije stabilna, do koje je teško doći, ali da može, da postoji, i onda se to iskristalisalonegde u poslednjih 4, 5 godina u procesu gde sam ja shvatila da želim da živim takav život naravno i proširilo i počela sam pisati na srpskom, i moj blog i tako dalje i tako dalje... Nikolina: Da, tako da nije bila ona standardna priča- kao završila si fakultet i onda tražiš posao u struci, a ako nema onda tražiš on-line. Tako je bilo možda pre 5, 10 godina, generalno su tako ljudi počinjali da rade on-line, to je bila neka alternativa poslu. Da li je tebi on-line posao postao glavni izvor prihoda?A

Nikolina: Jako mi je drago što je u 60. epizodi podkasta Ana Markov moja gošća. Ana reci mi prvo kakav je tvoj pristup u radu sa ljudima?Ana: Ja se trudim da imam taj pristup gde ne govorim ljudima sa neke visine, kao znate šta- ja sada imam iskustvo, imam školu, ja to radim, ja znam više od tebe i sedi ti tu dole u ćošak da ja tebi prenesem svoje znanje, i ti trebaš da me gledaš kao boga i sad sam ja, ne znam ni ja šta. Tako se ne uči, ja gledam kao u školi, mnogo više sam učila kada mi je objašnjavala drugarica iz klupe, nego kada mi je objašnjavao profesor, i ja volim to, pre ću da ti budem prijatelj i da ti na taj način prenesem znanje bez da postoji strah, da postoji ideja da će neko da te osuđuje, da će da ti zalepi neku ocenu od koje ćeš biti istraumiran ceo život, kao kada ti dođe profesor i ti ne možeš da učiš zato što si nekako u grču i u strahu.I to je čitav taj pristup kojim ja idem, društvene mreže nam pružaju mogućnost da budemo mnogo bliži i možemo da razgovaramo bez tih prepreka.Nikolina: Da, to je odlično što si spomenula zato što sam se setila, na primer, u jednom trenutku recimo ja sam u ulozi nekog ko edukuje, a onda sam drugi dan u ulozi nekogkoga edukuju, i prosto uvek i dan-danas ja sama imam taj neki strah, ne strah, nego zort kao kad treba da pričaš sa nekim ko je tvoj edukator, i onda se posle setim zašto mene neki polaznici na primer Akademije za virtualne asistente kada treba da imamo intervju isto tako gledaju, sa tremom, iako sam često i mlađa od njih. Posle toga sam shvatila u stvari da imamo negde usađen taj neki autoritet, odnosno taj neko ko više zna ili je korak ispred tebe nekako ga gledaš kao u boga.Ana: Jeste, ali mislim da nam je to od osnovne škole, naravno treba da postoji neko osnovno poštovanje, ali mislim da je to kod nas otišlo u neku drugu krajnost, da te donekle sprečava da učiš i ne možeš da se fokusiraš na ono što je važno.Nikolina: Da slažem se. Hajde sad da počnemo od početka što se tiče tvoje priče i tema vezanih za pisanje. Kako si ti počela da se baviš ovim poslom?Ana: Ja sam počela da da zarađujem od pisanja da tako kažem, ako ne računamo onopisanje pismenih zadataka za druge u osnovnoj školi, dok sam još bila na fakultetu. Ja sam master engleskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu, i nekako je pisanje bilo uz mene od malena. Ja sam bila osoba koja uvek dobije peticu, uvek čita rad, i obeležili su me kao talentovanu za to i nikada nisam imala problem sa samopouzdanjem što se tiče mog pisanja, znala sam da to dobro radim.Kada je došao trenutak da prosto moram da zaradim neki novac, dok smo studirali i živeli u Beogradu, bilo je šta ću drugo da radim nego pisanje, jer to je jedino što znam do te mere da mogu da ga naplatim.Počela sam da tako što sam bukvalno u Google ukucala online writing jobs, i posle dosta guglanja nalazila sam poslove. Radila sam uglavnom na engleskom, zbog toga što sam to studirala, na svim mogućim platforma koje sam mogla da nađem, za bilo koje pare, slala različite mejlove, pisala od opisa lego setova, do uređivanja akademskih članaka i slično.To je bio posao za koji moraš da guliš i da provodiš vreme na internetu, i da se bukvalno snalaziš. Tako da to je tu počelo, gde sam ja videla da može da postoji neka zarada koja naravno nije stabilna, do koje je teško doći, ali da može, da postoji, i onda se to iskristalisalonegde u poslednjih 4, 5 godina u procesu gde sam ja shvatila da želim da živim takav život naravno i proširilo i počela sam pisati na srpskom, i moj blog i tako dalje i tako dalje... Nikolina: Da, tako da nije bila ona standardna priča- kao završila si fakultet i onda tražiš posao u struci, a ako nema onda tražiš on-line. Tako je bilo možda pre 5, 10 godina, generalno su tako ljudi počinjali da rade on-line, to je bila neka alternativa poslu. Da li je tebi on-line posao postao glavni izvor prihoda?A

#60: Ana Markov l Kako da Vaša priča daje vrednost